.RU

Хаџи Стеван Л. Јевтић мој животни пут путешестви ј а - страница 13


IV

У новембру 1978. године су моју жену, Јелену, позвали у Институт за рибарство у Сарвашу да се упозна са поликултуром у рибњаку на земљишту које је некада било љута слатина, на чијем се хектару површине могло исхранити једва 2–4 овце годишње. На огледним пољима могли смо очигледно да видимо колико су ум, разум, рад и труд у борби за опстанак успели да на први поглед од немогућег направе стварно и могуће! На слатинама су подигнути рибњаци у којима је основна риба шаран, а поред шарана има и такозваног рибљег корова (расе риба мањег квалитета: караш, бела риба, деверика, кесега и сл.). Поред риба у рибњаку је из расада расађен пиринач, јер семе теже клија при високој рН и високој концентрацији соли натријума и сумпора у земљишту. По каналима пливају патке које су резултат тзв. индустријског укрштања европских и кинеских раса, па је добијена раса крупна, као најкрупније гуске, а оне се хране рибљим “коровом” у рибњаку, а прихрањују их на сувом са зрнастом храном. Пре клања патака, на две недеље “избацују” се из рибњака и хране само зрнастом храном, како им месо не би мирисало на рибу. Оне пливајући аеришу воду и избацују фекалије које ђубре пиринач, а истовремено помажу бољем размножавању планктона као природне хране за рибе. На тај начин је затворен један еколошки круг и са исте јединице површине добијају се три жетве: пиринач, рибе и патке; и то са једног хектара око 4.000 кг зрна пиринча, 2.500 кг рибе шарана и око 2 000 кг пачијег меса, са хектара који је пре привођења култури могао исхранити једва 2-4 овце. Мађарска има велике површине под слатинама, али и ми смо “богати” у овом лошем и анормалном земљишту у северној Србији, која се архаично зове “Војводина” или боље речено “војводина” – посебно у Банату! са око 230.000 ха. Какво неискоришћено богатство за добијање хране и материјалног богатства!

V

Више пута сам у периоду од 1977-1982. године посетио Ма-ђарску јер сам сарађивао као научни саветник за технологију пшенице и кукуруза, на имању колхоза у Бекечаби и Бекефехевари. Када сам ишао на та имања имао сам неку трему, а она је долазила од страха да ли сам добро саветовао Мађаре, јер они све што им кажем стопроцентно изврше, а ако нешто није добро саветовано лоше се и одрази на про-изводњу. Због тога су они све успехе у производњи пшенице и кукуруза приписивали мени, од чега сам имао душевно задовољство. За разлику од наших имања државних која су све успехе присвајали себи, а за неуспехе кажу како је то резултат неповољних временских услова и поред савета професора факултета.

За Мађаре си могао рећи да би то био добар народ уколико не би мрзели Србе и Русе (као и друге праве Словене), и уколико не би имали територијалне претензије и захтеве према нама: “Много је за маче телећа глава!”. Затим да се не удварају Германима и Западу, јер ће једнога дана заједно са њима, а узрок ће бити они сами услед њихове себичности, похлепности и мржње. Они сами треба да дођу до овог за-кључка и до историјске истине – ваљда толико знају њихови исто-ричари, филозофи и политичари уколико намерно не желе да буду слепи. “Историја је учитељица живота”, и она не подноси понављања!

^ ПУТОВАЊЕ ПО БУГАРСКОЈ, ГРЧКОЈ И ТУРСКОЈ

I
У Бугарску сам ишао први пут на светски конгрес о обради и ђубрењу у Варни, јуна 1971. године. Путовали смо факултетским ком-бијем нас четири професора (Стојковић, Дрезгић,Станаћев и ја) и три асистента (Спасојевић, Добренов, Старчевић) и возач Драго. Пут је био занимљив. Прво одмарање било је у Пироту где смо ручали и наку-повали давно заборављене фраклиће или фићоке за успомену, који се у Пироту још употребљавају у кафанама. Рано по подне стигли смо у Со-фију, јер је главни град Бугарске близу српске границе, а и Софија (или Средац) је некада била српска престоница где је столовао краљ Милутин, где је и сахрањен у цркви која и данас постоји, као црква св. Краља. Успут смо видели лепо обрађена поља у Бугарској, знатно боље него код нас. Све жене раднице раде у пољу у белим мантилима – беру поврће, јагоде и друго рано воће. Њима није сметао комунизам и социјализам у погледу вредноће и уредности, као код нас. Али у по-гледу духовности јесте. На Пољопривредни факултет у Софији смо свратили да видимо неке старе професоре и њихове сараднике, нешто млађе, који су нам у поверењу испричали да су ти стари професори били високи официри – команданти у Јужној Србији (Македонији), Ни-шу, чачанском и драгачевском крају. Јединице неких од тих коман-даната (сада професора) вршиле су зверства над српским станов-ништвом у окупационим областима, нарочито у оним где су четници и комунистички партизани имали своје одреде који су их нападали.

Као куриозитет браћа Бугари хтели су да нам учине изненађење па су нас одвели у хотел на планини Витоши, изнад Софије, на висину 2.300 м. Тамо смо дошли увече по мраку и осетили смо хладноћу иако је јун, а кад смо ушли у спаваће собе осетили смо да се собе греју – радијатори су били топли. Сакупили смо се са дома-ћинима – организаторима на рецепцији и ушли у ресторан ради вечере. Тог тренутка, као по команди, засвирао је хотелски оркестар наш оми-љени марш – “Марш на Дрини”. Ово је за мене било не само изненађење, већ и потпуно, неочекивано задивљујуће – стално сам се те вечери у себи питао: “Шта су то браћа или `браћа` Бугари хтели да покажу: љубав, покајање, или демагогију или дипломатију, или од свега по мало и све заједно”. Било како било, на мене је пријатно деловала та музика и створила штимунг за невероватну обилну вечеру од њиховог роштиља, вина и шопске салате, па када сам дошао у собу на спавање подигла ми се киселина у стомаку, мислио сам а и рекао Бориши и Љубинку: “Мене су Бугари отровали!” “Нису Вас отровали, професоре, сви смо јели заједно, него Ви имате осетљив желудац за тако папрено и зачињено јело”. Некако сам се смирио и заспао. Када сам се ујутру пробудио видео сам лед и снег испод прозора – глечер. Заиста очаравајуће, да у јуну спаваш у хотелу који се греје, а напољу лед и снег.

После доручка смо кренули пут Варне. Требали смо ићи путем Софија – Трново – Варна, а ми смо омашили и отишли путем за Плов-див. Овде смо увидели грешку, па кренули од Хаскова према Старој За-гори да би изашли у Бургас, а онда дуж црноморске обале за Варну. За све ово био је “крив” Љубинко Старчевић, као најмлађи, који је седео поред возача Драге Плетикосића, усташког сина, који “није знао” да чита ћирилицу, па је Љубинко одређен да поред њега седи и чита му називе градова на путоказима. Ми смо сви дремуцкали, а Љубинко као и возач није смео дремати, али је и он задремао. Међутим, грешка је била још на самом почетку. Чика Лазо је као најстарији почео да нешто приговара Љубинку, а овај се правдао, а у међувремену примети Лазо да нема његове капе – беретке. Онда ми “закључимо” да је то Љубинко зато што га је Лазо грдио “из освете” бацио Лазину капу. Љубинко се озбиљно правдао па је то створило веселу атмосферу у аутобусу.

За време, а и после завршеног конреса, који је био на завидном нивоу, обишли смо најближа туристичка атрактивна места око Варне – “Златни пјасци”, и још нека насеља која су зналачки претворена у туристичка. Они су сеоске воденице поточаре, на потоцима и рекама око Варне претворили у специјалистичке ресторане где се служе спе-цијалитети “из воденице” (погача, сир, кајмак, пилетина, вешалица, пр-шуте и друго) у јединственој и пријатној средини. Затим смо на позив директора института из Толбухина отишли да посетимо Ин-ститут и град Толбухин. После тога смо се вратили на пут према Софији, којим смо требали ићи у доласку, а то је Нови Пазар – Трговиште – Трново – Јабланица – Ботевград – до Софије. Највише смо се задржали у Трнову, старој престоници Бугарске. Ту смо у саборној цркви коју су кому-нисти претворили у музеј видели гроб – раку где је лежало тело св. Саве. Једна бака је ту дежурала у цркви, када је чула да смо Срби није хтела ни улазнице да нам наплати. Она нам је све објаснила, онда су сви изашли а ја сам остао да је нешто питам, а и она је осетила да сам ја погодна личност да ми се изјада:

-Знаш ли ти господин другар да је свети Сава наш бугарски ујак, и ми га пре прогласисмо за свеца него ви Срби. Ви сте сакупили новац пре Другог светског рата, такозвану циглу св.Саве (вредност једне цигле па навише - прим аут.), па сте то покрали и од цркве на Врачару, где је спаљено тело нашег светог ујака не беше ништа, Ви Срби сте лопови, и да знате да ћемо ми Бугари овде саградити храм св.Саве, да вам докажемо да смо ми Бугари бољи хришћани, и да гајимо већу љубав према св. Сави него ви Срби!

Ја сам јој делимично дао за право, али не у свему.

-Ако смо ми Срби лопови ни ви Бугари нисте бољи, или много бољи, јер ми смо један народ по свему: језику, писми, вери, историји, а то значи да нас раздваја оно по чему смо исти. Оно по чему сте ви познати као добар народ, исто толико и још више су добри и Срби. Само је разлика што сте ви увек имали на челу државе туђе краљеве и цареве – Германе и германофиле пуне мржње према Србима и страха од Руса. Ми Срби у већини волимо Запад, ало не волимо германе, а зазиремо од Руса, али их не мрзимо, а многи их и воле.

-Господине другар и братко у свему си у праву. Ја сам проста жена и много волим вас Србе, и поштујем нашег заједничког светитеља, нашег светог ујака св.Саву!

-Поштована мајко, сестро и госпођо, сувише строго судите о нама Србима у вези са храмом светог Саве у Београду на Врачару. Не заборавите да ћемо ми Срби кад тад, али не у далекој будућности саградити храм светог Саве на Врачару. Вашу помоћ нећемо тражити, али ни одбити, ма колико она била симболична, али ћемо на отварање тога храма сигурно позвати и представнике бугарског хришћанског на-рода – уздајмо се у нашу вољу и снагу и молимо се Богу да то остваримо. Остајте нам у здрављу и Збогом!

Испред црке стајао је друг Перча Дрезгић и опоменуо ме:

-Зашто са том бабетином тако дуго разговараш. Шта она зна?!

-Зна она много више многе ствари и од мене и од тебе. То је жена пуна хришћанске, светосавске љубави!

-То су чисте глупости, таква љубав не постоји!

-За мене нису, за тебе можда, а можда и не мислиш тако како причаш. Не бих о томе разглабао већ да кренемо, а ја се свима извињавам што сам вас неколико минута задржао, али сам срећан што сам са том добром баком разговарао!

У себи сам мислио: “Коме ја то причам, па то су само органи за варење и обична фауна дна, или још горе- то су предатори најгоре врсте!”


istorii-kotorih-ne-moglo-bit-stranica-2.html
istorii-ne-svojstvenna-tvorchestvu-lermontova.html
istorii-stranica-13.html
istorii-ukraini-stranica-14.html
istorii-uspeha-uroki-samih-uspeshnih-kompanij-ameriki.html
istorik-rukovodyashij-vpvolgin-stranica-4.html
  • abstract.largereferat.info/31-yanvarya-2011g-sostoitsya-sobesedovanie-s-kompaniej-royal-caribbean-international-i-celebrity-cruises.html
  • obrazovanie.largereferat.info/principi-formirovaniya-i-raboti-s-kadrovim-rezervom-uchebno-metodicheskoe-posobie-po-voprosam-sozdaniya-i-raboti-s.html
  • upbringing.largereferat.info/matrica-sootvetstviya-kompetencij-i-ocenochnih-sredstv-osnovnaya-obrazovatelnaya-programma-visshego-professionalnogo.html
  • klass.largereferat.info/a-v-davidov-cifrovaya-obrabotka-signalov.html
  • control.largereferat.info/chast-2-praktika-psihodinamiki-braun-d-pedder-dzh-b-87-vvedenie-v-psihoterapiyu-principi-i-praktika-psihodinamikiper.html
  • school.largereferat.info/avtomatizirovannij-elektroprivod.html
  • bukva.largereferat.info/n-g-privalov.html
  • holiday.largereferat.info/novosti-mayak-14012009-1100-novosti-9.html
  • student.largereferat.info/23-analiz-mikrookruzheniya-oao-teploizolyaciya-analiz-vneshnej-sredi-organizacii.html
  • lektsiya.largereferat.info/problemi-regulirovaniya-zemelnih-otnoshenij.html
  • uchit.largereferat.info/tema-1-teoriya-i-metodika-prepodavaniya-fiziki-dopolnitelnie-obrazovatelnie-programmi-povishenie-kvalifikacii.html
  • spur.largereferat.info/likvidnie-aktivi-otchet-vneshnego-auditora-audit-finansovoj-otchetnosti-za-2010g-dokument-podgotovlen-sekretariatom.html
  • esse.largereferat.info/psihologicheskoe-issledovanie-osobennostej-materinskoj-pozicii-zhenshin-deti-kotorih-stradayut-cerebralnim-paralichom.html
  • shpora.largereferat.info/zanyatie-3-stroenie-odnokletochnih-i-cenobialnih-zelenih-vodoroslej-uchebno-metodicheskoe-posobie-dlya-studentov.html
  • crib.largereferat.info/intellektualnie-modeli-i-pyataya-disciplina-v-n-druzhinin-intellekt-i-tvorcheskie-sposobnosti-kreativnost-testi.html
  • notebook.largereferat.info/investicionnaya-privlekatelnost-rinkov-kuda-vkladivat-dengi.html
  • predmet.largereferat.info/rossijskij-rinok-case-sredstv-georgij-kalyanov.html
  • tetrad.largereferat.info/ugolovnoe-pravo-osobaya-chast.html
  • zadachi.largereferat.info/mbou-centr-psihologo-pedagogicheskoj-reabilitacii-i-korrekcii-plan-raboti-komiteta-po-voprosam-obrazovaniya-na-mart-2012-goda.html
  • institute.largereferat.info/glava-61-kak-ujti-ot-muzha-s-naimenshimi-poteryami-dlya-nego-i-sebya-prakticheskoe-posobie-po-ohote-na-muzhchin-ocr-denis.html
  • bukva.largereferat.info/sto-velikih-moreplavatelej-stranica-9.html
  • crib.largereferat.info/kniga-pochtoj-katalozhnaya-stranica-8.html
  • bukva.largereferat.info/meshok-vetra-putevie-znaki-berezin.html
  • credit.largereferat.info/pasport-krasnoyarskogo-kraya.html
  • literature.largereferat.info/bondarenko-a-b-sichev-g-a-priz-v-v-2008-klarievij-som-ribovodstvo-s-30-31-bulkin-i-yu-2001-ribovodstvo.html
  • universitet.largereferat.info/tema-3-vozvishenie-moskvi-obrazovanie-edinogo-moskovskogo-gosudarstvaa1.html
  • ekzamen.largereferat.info/sootnoshenie-semanticheskih-i-smislovih-polej-kachestvennih-prilagatelnih-psiholingvisticheskij-aspekt.html
  • urok.largereferat.info/pravitelstvo-rostovskoj-oblasti-postanovlenie.html
  • crib.largereferat.info/kak-borotsya-s-kureniem-prognozno-analiticheskij-centr-oruzhie-genocida-samoubijstvo-lyudej-i-ego-mehanizmi-vtoraya.html
  • kanikulyi.largereferat.info/www-quality-journal-ru-stranica-4.html
  • uchebnik.largereferat.info/veshie-sestrichki.html
  • uchit.largereferat.info/uchastniki-nauchno-prakticheskoj-konferencii-strategicheskoe-planirovanie-v-subektah-federacii-regioni-cfo.html
  • teacher.largereferat.info/glava-2-podgotovka-povishennogo-urovnya-dlya-molodezhi-koncepciya-podgotovki-v-fag-16-etap-3-podgotovka-povishennogo-urovnya-18.html
  • thescience.largereferat.info/grafik-rejtingovogo-kontrolya-rabochaya-programma-disciplini-organizaciya-obsluzhivaniya-dlya-specialnosti-260502.html
  • klass.largereferat.info/bednenko-g-b-b38-shkola-run-tehnika-gadaniya-i-magicheskij-kommentarij-stranica-6.html
  • © LargeReferat.info
    Мобильный рефератник - для мобильных людей.